Fiziološke posledice defolijacije vinole loze

Potrebe za vodom u toku vegetacionog perioda su neophodne svim gajenim biljkama, pa i vinovoj lozi. Fenologiji se pridaje poseban značaj, jer sa poznavanjem razvojnih faza može se uticati na smanjenje potrošnje vode u odrđenim fazama. Mere za ublažavanje nedostatka vode su brojne. 

Globalna potrošnja alkohola će se vratiti na nivo pre Covida-19 do 2023. godine, pojačana e-trgovinom i industrijom koja se okreće ključnim tržištima

Globalna potrošnja alkohola vraća se na nivo pre Covida-19 prema podacima IWSR-a[1], s tržištem koje već pokazuje znakove oporavka. Predviđa se da će do kraja 2021. godine povećanje u količini iznosti 2.9%. Istraživanja ukazuju da će ukupna konzumacija alkohola dostići nivo pre Covida-19 u roku od dve godine i da će nastaviti da se neprekodno povećava do 2025. godine.

Kako se boriti sa klimatskim promenama? 

U Španiji, jedna od vodećih vinarija Bodegas Torres pokrenula je inicjativu usmerenu sa većim delovanjem na klimatske promene i izrazila podršku programu Petkom za budućnost – Fridays For Future na čelu sa aktivistikinjom Grete Thunberg.

Primer zaokružene organske proizvodnje: od primarnog do nusproizvoda u cirkulatnoj ekonomiji

Na interenet stranici KTV – Televizija od 26.11.2020. godine prikazana je reportaža o proizvodnji ribe u Srbiji: “Riba je namirnica budućnosti, kako zbog svojih nutritivnih i preventivnih vrednosti, tako i zbog činjenice da Srbija raspolaže ogromnim resursima za gajenje slatkovodnih vrsti riba”

Lepota i kvasci: Prikaz filosofije vina, života i ljubavi

Vino je više nego piće. Kao velika umetnička dela, velika vina imaju originalnost, dinamiku, emocijonalnu rezonancu-notu i ličnost. Otkriće kako vino može biti tako izražajno u ovom izuzetno filosofskom zanosu  je kroz estetiku proizvodnje vina i njegovog poštovanja.

Koliko je učešće sorte u kreiranju vina? Genetički kod kao siguran dokaz

Svedoci smo povećanja zahteva za utvrđivanje porekla poljoprivrednih proizvoda. Ni za vino to nije izuzetak, već pravilo. Vino koje sadrži 85% od matočne sorte može nosti i njeno ime. Za većinu poljoiprivrednih proizvoda, npr. jestivog ulja biljnog porekla dovoljno je utvrditi vrstu kao izvor sirovine.

EFEKAT MIKROBIOTA NA KVALITET LIGNIFIKACIJE/ODRVENJAVANJA LASTARA VINOVE LOZE I REZULTATI PRIMENE BluVite TEHNOLOGIJE 

Efekat primen mikrobiota u Italiji (Conegliano) praćen je poslednjih šest godina. Ispitivanja su bila opsežna, sprovedena je analiza u više od 350,000 uzoraka u poljskim uslovima na površini oko 2000 ha. U 12 vinograda u lokalitetima Coli Euganel i Berici evidentirano je 56,046 vrsti gljiva i bakterija, koji u sloju zemljišta do 30 cm čine masu od 4 do 5 t/ha

Domestifikacija divlje vinove loze se još uvek odvija   

Domestifikacija ili pripitomljavanje je postupak selekcije kojom upravljaju ljudi, divlje forme su u dugom vrmenskom period pripitomljavali,  modifikovali u morfološkom i genetskom smislu. Proces domestifikacije kod vinove loze (Vitis vinifera L.) počeo je na Transkavkazju pre oko 8000 godina, tokom Neolita, gde je čovek forme divlje loze (Vitis vinifera ssp. sylvestris) pripitomljavao i pretvarao u forme pitome-plemenite loze Vitis vinifera ssp. vinifera. 

Studija o sekvestraciji ugljenika u vinogradu 

Zvučni naslov ove reportaže privukao je moju pažnju. Pojam sekvestracija znači odstranjivanje ili stavljanje pod zabranu….Autor je želeo da istakne začaj smanjenja emisije CO2 iz vinograda i zato je upotrebio ovaj pojam.

Ali vratimo se u regiju Penedès u Kataloniji gde se nalazi vinarija Jean Leon.

Perspektiva razvoja vinogradarske proizvodnje do 2050. godine u Srbiji 

Vinova loza je utkana u sve segmente društva: od primarne proizvodnje,  tehnologije, lake industrije do kulture i umetnosti. Danas u Srbiji u proizvodnji grožđa i vina  učestvuje 80341 poljoprivredno gazdinstvo ili 12,7% od ukupno registrovnih gazdinstava.

Uvek aktuelna tema: korovi u vinogradu – malč i/ili kompost ili mehaničko suzbijanje

Novija saznanja pokazuju da čak i kada se samo jedamput u sezoni primeni malč i kompost u cilju suzbijanja korova može značajno da se poboljša hemijski satav bobice sorte Shiraz i snebdevenost zemljišta hranivima. Ispitivanja su sprovedena u regionu Limestone Coast na jugu Australije, kao deo programa pomoći vinogradarima i vinarima – Wine Australian’s Incubator Initiative.

Kanada: Nova ulaganja u istraživanja genomike u cilju rešavanja izazova u zdravstvu i ubrzanog oporavka

Otava, oktobar 2020. godine

Na nivou države u Kanadi izdvojeno je 16 milona dolara za podršku novim istraživanjima genomike u zdravstvu, poljoprivredi i životnoj sredini. Slučajno ili ne, tekući izazovi u vezi sa Covidom-19, podstaklo je naučnike da objedine istraživanja sa ciljem da iskoriste potencijal genomike i tako pruže rešenja i pomoć svim žiteljima Kanade.

Ovde ćemo navesti samo deo koji se odnosi na poljoprivredu, tj. na vinogradarsko-vinski sektor. Vinoradarska područja Kanade prostiru se od 30-50° SGŠ (kliknite ovde za grafički prikaz) i u istoj su liniji sa većinom vinogradarskih regiona Evrope. Ukupna površina iznosi 11970 ha, dominantan je udeo vinskih sorti u poređenju sa sortama namenjenim za preradu u sokove. Jedan od većih regiona je Onatario gde domiraju sorte Chardannay, Riesling, Pinot Noir i Caberne Franc. Britanska Kolumbija je okrenuta Tihom okeanu, sortiment je bogatiji, zastupljene su sorte plemenite loze: Merlot, Pinot Gris, Pinit Noir, Caberent Sauvignon, Cabernet Franc, nove sorte Bacchus, Dornfelder, Dunkelfelder, kao i interspecies hibridi starije generacije: Léon Millot, Marechal Foch, Baco Noir, Vilard Blanc i novije generacije: Castel, Chancellor, Blattner, Viognier.

 

Istraživački tim sa Univerziteta Viktorija radi na razvijanju brzog i ekonomičnog testa koji bi zamenio više od 30 molekularnih i bioloških testova koji se trenutno primenjuju a odnose se na prisuutvo virusa i virusima sličnih bolesti kod vinove loze. Novi test bi mogao da ubrza pristup novim sortama grožđa, nastalim putem hibridizacije ili klonskom selekcijom. Time bi pristup novih sorti neposrednim proizvođačima bio brži, a sadni material zdrav tj. sertifikovan.

Projekat vredan 6.35 miliona dolara koji se odnosi na vinogradarsko-vinski sector, finansira država kroz projekat “Genome Canada” u okviru Ministarstva inovacija, nauka i industrije. Proizvožači grožđa i vinska industrija prepoznali su značaj upravljenjem bolestima vinove loze. Najvažniji prioritet u dugoročnom smislu je zasnivanje zasada sa zdravim “virus free” sadnim materjalom. Procenjuje se da svake godine kanadski proizvođači pretrpe gubitak od preko 23 miliona dolara zbog smanjenog prinosa uzrokovanog prisustvom virusa na vinovoj lozi.

Docent dr Ksuekui Zhang na Univerzitetu Viktorija i Katedri za biostatistiku i bioinformatiku ističe da otkrivanje prisustva virusa-bolesti vinove loze može se naći na osnovu informacija u sekvencama genoma uzorka. Potrebni su softver i algoritmi za pretvaranje bogatih informacija genoma u jasan zaključak o prisustvu virusa kod testiranih biljaka. Fokus istraživanja je razvoj novog algoritma za poboljšanje performansi testiranja. Prednost genomskog testa je u upotrebi brzih i visoko automatizovanih procesa sekvencioniranja koji mogu da precizno dešifruju informacije od vitalnog značaja.

Procenjuje se da je godišnje za obnovu površina pod vinogradima u Kanadi potrebno 6.7 milona plemenite loze i interspecies sorti, tj. “virus free” sadnog materjala. Na osnovu navedene cifre, računajući da je po jednom hektaru potrebno 4500 biljaka, obnova površina odnosi se na oko 1500 ha. Zdrav sadni materjal, proveren na prisustvo ekonomski važnih virusa, garantuje dugovečnost zasada, ujednačen rod i kontinuiran kvalitet, sve to obezdeđuje stabilnu proizvodnju grožđa i vina.

Izvor: CLEan plant extraction Sequencing Diagnostics (CLEANSED) for Clean Grapevines in Canada (Agriculture)

Svetska proizvodnja grožđa u 2020. godini ostaje ispod petogodišnjeg proseka

Global wine production remains below five-year average

HARPES.co.uk
Published:  27 October, 2020

Prema proceni Međunarodne organizacije za grožđe i vino (OIV) proizvodnja vina u 2020. godini je manja u poređenju sa petogodišnjim prosekom i u nivou je prošlogodišnje proizvodnje.

U prvoj proceni u ovoj godini, OIV ističe da je globalno proizvodnja, uključujući sokove i širu, bila “ispod proseka” već drugu godinu zaredom, za razliku od 2018. godine koja je ocenjena kao godina sa visokom proizvodnjom.

Zasnovano na podacima dobijenih iz 30 zemalja, koje predstavljaju 84% svetske proizvodnje, globalna proizvodnja vina ove godine se procenjuje da je za 1% viša u poređenju sa 2019. godinom, tj. 253.9 mhl i 262.2mhl, i srednjom procenom od 258mhl.

Navedene vrednosti “nisu nužno smatrane lošim” u vinskom sektoru prema navodima gospodina Pau Roca, generalnog direktora OIV-a, s obzirom na trenutno stanje, uključujuću geopolitičke tenzije, klimatske promene i pandemiju Covic-19, a koje su dovele do visokog stepena nestabilnosti i neizvesnosti na globalnom tržištu vina.

U EU, proizvodnja je procenjena na 159mhl, oko 5% više u poređenju sa 2019. godinom, što izraženo u apsolutnim vrednosti iznosi 7mhl, ali je to još uvek ispod proseka.

Mere za smanjenje obima berbe imale su značajan uticaj u Italiji, Francuskoj i Španiji, uprkos povoljnim klimatskim uslovima.

“Dobri vremenski uslovi favorizovali su potencijalno obimnu berbu u 2020. godini, iako su postojala ograničenja u različitim merama, s jeden strane ministarstva, s druge, udruženja proizvođača, sa ciljem ublažavanja negativnog uticaja Covid-a.

Proizvodnja u tri najveće vinogradarske zemlje EU kretala se od smanjenja za 1% u Italiji ili 47.2mhl, blagog porasta od 4% u Francuskoj ili 43.9mhl do znatno višeg rasta od 11% u Španiji ili 37.5mhl.

Viša proizvodnja grožđa i vina zabeležena je u Nemačkoj, za 8% i iznosila je 8.9mhl; u Mađarskoj za 22% i iznosila je 2.9mhl; Austriji za 10% i iznosila je 2.7mhl.

U Portugaliji, sa 6.5mhl proizvodnja je bila u nivou proizvodnje u 2019. godini i petogodišnjeg proseka, dok je u Rumuniji (3.6mhl), Grčkoj (2.mhl) zabeležen pad u poređenju sa prošlogodišnjim prosekom.

U evropskim zemljama van EU u 2020. godini poput Rusije proizvodnja se povećala za 2% i iznosila je 4.7mhl i Ukrajine za 1% ili 1mhl, dok je pad proizvodnje evidentiran u Gruziji za 3% i iznosio je 1.7mhl i Moldaviji za 18% i iznosio je 1.2mhl.

U SAD preliminarna procena proiuzvodnje vina iznosti 24.7mhl i povećana je za 1%, navedena vrednost može se značajno promeniti posle utvrđivanja efekta šumskih požara u Napi i Sonomi.

Na južnoj hemisferi zabeležen je izražen pad proizvodnje usled izraženih nepovoljnih klimatskih uslova. U 2020. godini proizvodnje bila za 8% niža u poređenju sa 2019. godinom i iznosila je 49 mhl. U Argentini proizvodnja je smanjena za 17% u odnosu na prethodnu godinu i iznosila je 10.8mhl, dok je u Čileu pad iznosio 13% sa proizvodnjom od 10.3mhl.

Brazil je po obimu proizvodnje u 2020. godini bio na nivou prethodne godine sa 2.2mhl, dok u poređenju sa petogodišnjim prosekom proizvodnja bila niža za 15%.

U Južnoj Africi, gde je suša značajno uticala na berbu u 2018. i 2019. godini, proizvodnja je u 2020. godini procenjena na 10.4mhl što predstavlja povratak u normalu.

U Okeaniji, Australija beleži pad od 11% i nivo proizvodnje od 10.6mhl, dok se Novi Zeland odlikuje porastom od 11% i proizvodnjom od 3.3mhl.

Podaci koji se odnose na berbu grožđa u Kini nisu dostupni kao i podaci iz država sa Balkana: ExYU i Bugarska.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Saoštenju (br. 262, god LXX) od 25.9.2020. godine, (www.stat.gov.rs) očekivana proizvodnja grožđa u Srbiji je manja za 2% od prošlogodišnje i iznosi 160307 t, što je 1.8% manje u odnosu na destogorišnji prosek. Prevedeno u vrednosti iskazanoj u hektolitrima (hl), odnosno miliona hektolitara (mhl) u Srbiji se procenjuje u 2020. godini proizvodnja grožđa od 1.19 mhl. Prerada grožđa u vino je dominanta, stono grožđe je zastupljeno sa približno 15%, stoga se navedena vrednost koriguje i procena iznosi  1.01mhl vina.