Vinogradarstvo u Srbiji
• Površine pod vinogradima karakteriše velika
usitnjenost parcela: prosečna veličina vinograda u
Republici Srbiji iznosi 0,28 ha.
• Ovako usitnjena struktura zasada značajno
povećava ukupne troškove proizvodnje grožđa.
• Prema podacima redovne statistike površine pod
vinogradima je preko 50.000 ha.
• Posmatrano po regionima, najveći deo vinograda
nalazi se u Južnoj i Istočnoj Srbiji (53,32%) i
Šumadije (24,69%)
Ekonomski aspekti organske proizvodnje grožđa i vina
• Društveno-ekonomski uslovi za bavljenje organskom proizvodnjom grožđa
• Agrarna politika države, pre svega njena spremnost da podrži organsku proizvodnju
• Uslovi finansiranja – mogućnosti pribavljanja povoljnih kredita
• Stanje na tržištu (odnosi ponude, tražnje i cena, mogućnosti izvoza)
• Nivo organizovanosti (udruženja, zadruge, seminari, saradnja sa serifikacionim kućama).
Organsko vinogradarstvo kao holistički prilaz Termn „holizam“ skovao je Jan Smuth (1870-1950) u knjizi „HOLIZAM I EVOLUCIJA“ koja je izašla u Londonu 1926. godine. Definisao je holizam kao teoriju po kojoj je celina (holos – ceo, na grčkom) više nego zbir njenih sastavnih delova. Smuts je svoju tezu dokazao na primeru Ajnštanove teorije relativiteta i Darvinove teorije evolucije. Smatrao je da fizička stvarnost i priroda imaju težnju ka sve složenijim celinama. Ključna rečenica o tome iz njegove studije glasi: „Stvaranje celine, holistička tendencija ili holizam, koja se ispoljava u celinama sastavljenim od delova, uočava se na svim stadijumima svega postojećeg“. Ovakav pogled je važan za nas jer zdrav čokot daje kvalitetetno grožđe i vino a rezultat je zdravog zemljišta i povoljnih spoljašnjih činilaca. Shema koja sledi slikovito objašnjava sadejstvo svih činilaca gde je u središtu pažnje biljka – vinova loza (Hofmann, 2002).
“Organska poljoprivreda” je proizvodni sistem koji održava zdravlje zemljišta, ekosistema i ljudi. Ona se oslanja na ekološke procese, biodiverzitet i cikluse prilagođenih lokalnim uslovima. Organska poljoprivreda kombinuje tradiciju, inovacije i nauku sa ciljem da koristi zajedničko okruženje i promoviše fer odnose i dobar kvalitet života za sve uključene strane” (IFOAM – Međunarodna federacija pokreta za organsku poljoprivredu).Alternativni načini proizvodnje uključuju konvencionalno vinogradarstvo, integralnu proizvodnju grožđa i biodinamičnovinogradarstvo. U konvencionalnoj proizvodnji primarni cilj je ostavriti što veći prinos, dobar kvalitet grožđa i postići što veći ekonomski efekat.
Zemljište se u vinogradu redovno obrađuje, loza prihranjuje mineralnim đubrivima, primenjuju se pesticidi neorganskog i organskog porekla. Integralna proizvodnja, principi i ciljevi formulisani su u međunarodnoj organizaciji za biološku zaštitu (IOBC). Prema definiciji, integralna proizvodnja grožđa se definiše kao ekonomska poizvodnja visokokvalitetnog grožđa. Prioritet se pridaje ekološki sigurnim metodama, smanjuje se i kontroliše upotreba agrohemikalija, njihova nepoželjna sporedna dejstva sa ciljem da se poboljša zaštita životne sredine i očuva ljudsko zdravlje (Korać et al., 2011a).
Biodinamičko vinogradarstvo sledi učenje austrijskog antropologa Rudolfa Štajnera koji je 1924. godine održao sada već čuveni Poljoprivredni kurs o homeopatskim, astronomskim i astrološkim razmatranjima u Koberwitz–u (Poljska). Načela i praksabiodinamičkog vinogradarstva zasnivaju se na prirodnom i sinhronizovanom kosmičkom ciklusu. To uključuje razumevanje ekološke, energetske i duhovne prirode i sagledava farmu kao kohezioni, međusobno živi sistem. Vinogradari koji su usvojili biodinamičke metode tvrde da su postigli napredak u zdravlju svojih vinograda, posebno u oblasti biodiverziteta, plodnosti zemljišta, prihrane useva, upravljanje štetočinama, bolestima i korovima.
To vodi ka pojmu “multifunkcionalna poljoprivreda”. Ona objedinju je: proizvodnju hrane, pratećih proizvoda, interese farmera u cilju očuvanja zdrave životne sredine i kvalitetnog okruženja u pogledu raznovrsnosti, očuvanja vrsta i biotipova, a sve sa poboljšanjem biološkog diverziteta, odnosno biodiverziteta (Boller et al., 2004).
U Centralnoj i Istočnoj Evropi organsko vinogradarstvo nastalo je početkom 1990. godine. Prva iskustva u Srbiji u primeni ekopreparata protiv plamenjače i pepelnice ostvarena su 1994. godine (Robotić et al., 1995; Robotić et al., 2000; Kolesarić, 2003; Sivčev et al., 2003; Sivčev et al., 2010; Sivčev et al., 2010a; Korać et al., 2011; Sivčev et al., 2012).
Samostalna asocijacija „SERBIA ORGANICA“ na nivou države formirana je 2008. godine i objedinilaje sve lokalne organizacije. Prvi Zakon o organskoj poljoprivredi donešen je 2006. godine, novi Zakon o organskoj poljoprivredi sa izvesnim korekcijama i dopunama usledio je 2010. i 2012. godine na osnovu Regulative (EU) 271/2010 i Regulative (EU) 203/2012).